Hronični pankreatitis pasa – HPP
Postoji li hronični pankreatitis pasa – pravi put ka uspostavljanju retke dijagnoze
Za razliku od akutnog pankreatitisa pasa, hronični pankreatitis pasa (HPP ) se retko javlja. Uzrok ovog oboljenja nije poznat. Hronično zapaljenje zahvata ceo organ i posle nekog vremena dovodi do neadekvatne funkcije spoljašnjeg i unutrašnjeg dela pankreasa.
Za sada nije poznata terapija koja može dovesti do potpunog izlečenja. Može se primeniti potporna terapija koja u zavisnosti od stepena zapaljenja može produžiti život. HPP se definiše kao dugotrajna zapaljenska bolest koja se karakteriše uništavanjem tkiva pankreasa što dovodi do trajnog pogoršanja egzokrine i/ili endokrine funkcije pankreasa.
Uspostavljanje dijagnoze hroničnog zapaljenja gušterače je teško zato što je bolest povezana sa blagim znacima bolesti. Zbog toga, mnogo slučajeva ove bolesti ostaju neotkriveni. Najpreciznija metoda da bi se otkrila ova bolest je patohistologija. Metode poput testova iz krvi imaju nižu osetljivost nego kod akutnog toka, čime se može objasniti zašto je učestalost HPP potcenjena. Detaljna anamneza, temeljan klinički pregled, sprovođenje odgovarajućih testova su veoma bitni u uspostavljanju ove dijagnoze.
Slučaj Špringer španijel (11 godina)
Dolazi u kliniku zbog povraćanja koje se javlja po uzimanju hrane, traje tri dana, pas je neraspoložen, vlasnik izmerio temperaturu 40,3ºC.
Urađen je klinički pregled, izvađena krv za laboratorijsku analizu i urađen je ultrazvučni pregled trbušnih organa. Sprovedena je odgovarajuća terapija.
Po dobijanju rezultata, pristupilo se rendgenu organa trbušne duplje i, u dogovoru sa vlasnikom, laparoskopskoj biopsiji.
Istorija bolesti:
- Pas ima povremene periode povraćanja, nekada prođe samo od sebe, a nekada je praćeno povišenom telesnom temperaturom i prolazi uz terapiju.
- Pre godinu dana imao je slično stanje i tada je trebalo više od pet dana složene terapije da se smiri.
- Kliničkim pregledom, ustanovljeno je da je temperatura psa povišena, disanje i broj otkucaja srca u minuti, normalni.
- Bolan stomak prilikom ptitiska. Ultrazvučnim pregledom, lociran je problem u gornjem desnom predelu stomaka, dvanaestopalačno crevo prošireno, primećeno je postojanje nepravilnog kružnog oblika veličine 2,94 x 2,12 cm, mešovite ehogenosti. Anehogena cistična struktura oko koje je hiperehogena senka. Iza hiperehogene senke je tkivo manje ehogenosti.
- Ultrazvučni pregled je ponavljan svaki dan da bi se promena pratila.
- Rendgenološkim pregledom abdomena nije primećeno postojanje promena koje bi nam ukazale na neku od dijagnoza.
Dijagnoza i tretman
Laparoskopskom biopsijom definisan je problem u pankreasu. Primećeno je postojanje ciste u tkivu pankreasa, pankreas je bio promenjen, prekriven mnogobrojnim tačkicama i kvržicama. Uzeto je nekoliko uzoraka za patohistološku analizu. Uzorci su fiksirani u formalinu. Pas je dobro odreagovao na terapiju, posle vrlo kratkog perioda gladovanja, prebačen je na hranu bez masti do dobijanja rezultata biopsije.
Patohistološki nalaz:
- Tkivo poslato na analizu je karakterisano blagom, limfoplazmaciticnom inflamacijom i masivnom fibrozom. 50% parenhima je ispunjeno i ispresecano širokim trakama fibroznog tkiva.
- Preostali acinusi su komprimovani fibrozom.
- Acinarne ćelije su otečene i hipereozinofilne (degeneracija).
- Takođe, tkivo je infiltrirano manjim brojem limfocita i plazma ćelijama.
- Endokrine ćelije nisu uočljive.
Morfološka dijagnoza:
- Pankreatitis,
- limfo-plazmatični,
- difuzni,
- hroniči,
- jak,
- sa fibrozom.
Zaključak
Ovo je dugotrajna bolest koja se retko dijagnostikuje. Hronični pankreatitis je praćen blagim i nejasnim simptomima. Put do uspostavljanja ove dijagnoze često nije ispraćen u celosti. Biopsija pankreasa predstavlja jedinu pravu dijagnostičku metodu za otkrivanje ove bolesti. Poslednje studije potvrđuju da je laparoskopska biopsija pankreasa bezbedna kod pasa.
Međutim, rizik od anestezije može biti povećan kod pacijenata sa zapaljenjem pankreasa. Zahvaljujući temeljnom pristupu, eliminaciji nekoliko bolesti sa sličnim simptomima (strano telo, limfom, akutni pankreatitis), sprovođenju pravih i neophodnih dijagnostičkih procedura, došli smo i do definitivne dijagnoze.
Do skora se smatralo da je dugotrajno gladovanje (uključujući i vodu) neophodno da bi se pankreas oporavio. Najnovija istraživanja kod ljudi govore u prilog ranom uvođenju hrane (kod ljudi, rano uvođenje odgovarajuće hrane smanjuje dužinu boravka u bolnici i smanjuje stopu smrtnosti). Pravom dijagnozom, ranim uspostavljanjem ishrane bez masti, stanje pacijenta se popravilo.
Nažalost, ovo je bila samo privremeno poboljšanje stanja jednog dugotrajnog procesa koji je neizlečiv. Prognoza HPP je loša.