Od Skitnice do Princa
Možda sam džukela. Možda džukac, dodž, džumara. Sve mi možete reći i neću vas zato mrzeti.
Neću vas mrzeti iako me gađate kamenom, šutirate, polivate jogurtom. Šta god da uradite, neću vas mrzeti. Čak iako pucate na mene!
Imam ja svoje ime, svoju odanost, svoje dostojanstvo. Imam svoje pravo da živim i pravo da verujem.
Da vas mrzim priča bi počela i završila se na događaju koji je zauvek odredio moj život. Pričao bih o tome kako čovek bez lica, jednim grčenjem kažiprsta, šalje sačmu samo sa jednom željom: Da više ne gleda Džukelu.
Sačma mi je odnela donju vilicu i deo jezika… Ali ne i život. Sačma je život promašila i ostavila Džukelu da gleda, plače, nada se. I da priča o vama.
Da priča o jednoj plemenitoj osobi po imenu Liljana Dukić. Ženi koja je dala sve da se moj život ne okonča. Koja je napravila most između moje nesreće i moje sreće.
Da priča o izuzetnim veterinarima i hirurzima Klinike Pet-Vet Care koji su svojim znanjem, negom i ljubavlju dali novi impuls životu. Koji su sve turobne prognoze pretvorili u šansu za novi život.
Da priča o svim ljudima koji su pomogli da se moj put nastavi i da me odvede do glavnog grada Austrije, do Julije Jasiček.
To je moj put sreće. Od skitnice Natalina, do PRINCA sa novim imenom, Barkley. Kod Julije sam upoznao mog najboljeg prijatelja Abbey-a, pa mi je svaki dan novi izazov. Presrećan sam, jer stalno treniram, igram se, uživam i radujem se svakom novom danu. Sada živim kao sav normalan svet. Ili bar kao skoro sav.
Mislim, sigurno se pitate kako jedem? Šta sve ne mogu da uradim bez donje vilice? Koliko sam hendikepiran? Verujte, to je potpuno nebitno.
Bitno je šta sve mogu da uradim. Koliko VELIKI mogu da budem. Koliko sam ispunjen. Koliko ljubavi mogu da dam i koliko ljubavi dobijam.
Ova priča, možda ne bi imala srećan kraj (a za mene zapravo srećan početak) da društvene mreže i internet nisu korišćeni na najhumaniji način. Neverovatno je kako je cela moja priča dobila smisao. Koliko je postala viralna i koliko i dalje uspeva da inspiriše dobro u ljudima. Svakim danom se pojavljuju novi materijali koji svedoče o plemenitim momentima koji će me nadživeti, a to je moja najveća nagrada.
Za kraj hoću nešto da poručim svima. Nikoga ne osuđujte unapred. Nikoga ne potcenjujte. Svako ima pravo na život i sreću. I nemojte mrzeti… Lepo je biti voljen, a još lepše voleti. Verujte u dobro, i nadajte se…
Na posletku, šta sve jedan običan pas može da uradi i bez vilice možete videti na instagramu Barkley the Jawless.
Dosta lepog i plemenitog predlažem da pogledate i na Facebook pofilima Lilli Dukić, Julije Jasiček i Klinike Pet-Vet Care odnosno na sajtu www.pvcb.rs . Svima sam neizmerno zahvalan!